Kakvu tajnu krije voćka koja ne može da istruli

Ovu sortu jabuke gotovo su sasvim istrebili u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, jer je u šumi potpuno beskorisna – nema vrednost ni kao drvo niti kao voćka. Jedino Rumuni sade divlju jabuku. Na Karpatima gde duvaju jaki vetrovi oni pošumljavaju oblast ovom vrstom jer jedino ona može da opstane u surovoj klimi. Za divno čudo, ona se kao vrsta kod nas očuvala. Ima je i u Makedoniji, Bosni, Bugarskoj. Ali kod nas ne samo da se očuvala, već nigde ne raste toliko kao u našoj zemlji.

Interesantno je da plod divlje jabuke ne može da se ucrvlja ni da istruli jer sadrži kiselinu koja služi kao prirodni konzervans a ujedno i kao prirodna zaštita od mušica i crva. Iako ova jabuka nije za jelo, ponekad njeni smrznuti plodovi na zemlji predstavljaju pravu gozbu za ogladnele šumske životinje.

Za razliku od svog pitomog srodnika, divlja jabuka ima od 8 do 10 odsto šećera a koncentracija zavisi od mnogobrojnih faktora – od godine, padavina, nadmorske visine i dr. Baš zato što ne sadrži puno šećera koji bi ometao proces stvaranja amino-kiselina, divlja jabuka sa obiljem divljih kvasaca nastavlja da „živi” čak i u pakovanjima Životinih preparata. Zato on svoje proizvode naziva živom tečnošću.

– Divlja jabuka je samoodrživa vrsta. U sebi poseduje sve za sopstveni opstanak. Odatle i njen neverovatan sastav i delotvornost. Podrazumeva se da divlju jabuku nije potrebno prskati. Jednostavno nema nikakve potrebe za tim. S druge strane, mi još ne vidimo pravi efekat prekomernog prskanja pitomog voća. Možda tek za pedesetak godina uvidimo pravu razmeru nekontrolisane upotrebe hemijskih preparata. Verujem da ima i toga da ljudi ne čitaju uputstvo za upotrebu kad koriste insekticide i druge hemikalije, ali ako nađete mrtve vrapce ispod trešnje koju ste isprskali sredstvom kupljenim u poljoprivrednoj apoteci, jasno je da nije problem samo u promeru, koncentraciji i lošem rukovanju. Mislim da takav preparat ne bi smeo da bude uopšte u prodaji – upozorava Života i navodi da bi trebalo da imamo više poverenja prema znanju koje se prenosi s kolena na koleno u odnosu na uvozne preparate.

Života se sam uverio u moć domaćeg leka ali tek su ga rezultati analiza sprovedene u Americi podstakli na proučavanje amino-kiselina prisutnih u preparatima od divlje jabuke. Tako je saznao da esencijalna amino-kiselina arginin ima 4 atoma azota, dok sve ostale kiseline imaju jedan ili dva, a azot je važan kad dođe do otoka, jer pomaže pri zaceljivanju povrede.

– Znamo da je najbolje kad lek može da dođe do povređenog tkiva kroz kožu, a naši preparati upravo to omogućavaju – poručuje Života i objašnjava da njegove preparate u obliku ekstrata, eliksira i čaja koje je registrovao kao suplemente ipak nije moguće kupiti u apotekama. Da bi se našli u apotekama bilo bi potrebno značajno povećati njihovu cenu da bi se pokrili troškovi distribucije i plasmana po apotekama. Takva cena automatski bi većini naših stanovnika onemogućila dostupnost preparata. Sada je kupovina moguća jedino preko interneta. Života kaže da je pak znatno lakše plasirati ove proizvode u inostranstvu i u narednom periodu većina njegovih ekstrata u flašicama, čaja i eliksira za spoljnu upotrebu u vidu obloga sa maramicom naći će se u prodaji u brojnim zemljama širom sveta. Ipak, tu se priča o divljim voćkama i lekovitim preparatima ne završava.

– Naš plan je da jednog dana slične lekovite preparate dobijemo i od drugog divljeg voća. Želimo da napravimo eliksir od divlje borovnice, a trenutno se u inostranstvu vrše neophodne analize jer nema tehničkih mogućnosti da to obavimo u našoj zemlji. S druge strane, i prethodnu analizu svojstava i sastava preparata od divlje jabuke obavili smo u Americi, između ostalog i zato što je tamo bilo lako naći osobu koja može da pomogne. Nama je dala podršku Karmen Džonston, najpoznatiji stručnjak za sirće od jabuke, koja radi kao profesor na Državnom univerzitetu u Fenisku, u Arizoni. Ona je pre dve godine proučavala našu divlju jabuku i rezultati su bili toliko inspirativni da je Karmen odlučila da traži državna sredstva kojima bi se finasiralo proučavanje naše divlje jabuke na njenom fakultetu. Poslednji put smo se čuli u avgustu prošle godine i još ih nije dobila. U svakom slučaju, od nje sam dosta naučio. Pre pet godina, otkako sam se prvi put izlečio od virusa ovi preparatom, moja saznanja o divljoj jabuci bila su krajnje oskudna ali sam u međuvremenu mnogo učio od pravih znalaca, i sada mogu da se pohvalim priličnim znanjem – kaže Života i ističe da je najveću pomoć iz domaćih stručnih krugova dobio od doktora Panajotovića koji je dugi niz godina radio u Ministarstvu zdravlja.

Zahvaljujući svom znanju i praktičnom iskustvu u preradi divlje jabuke, Života je u jedinstvenoj prilici da učestvuje u nastanku naučnog rada o svojstvima ove biljke i nada se da, po završetku svih istraživanja, rad bude objavljen u naučnom časopisu. Ako u tome uspe, on veruje da će time Srbija odskočiti na visoko mesto u naučnim krugovima čime bi se otvorili i novi horizonti.